Iz Prosvetnog pregleda o zelenom krovu škole

Prenosimo u potpunosti tekst objavljen na naslovnoj strani lista “Prosvetni pregled”, broj od 20. maja 2021.

ŠKOLSKA ZGRADA KAO ZELENA OAZA

Samoodrživi sistem zelene infrastrukture – zeleni krov i zeleni zid – instalira se na delu Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović” u Novom Sadu. Projekat GReENERGY, odnosno „Ozelenjavanje gradova – razvoj i promovisanje energetske efikasnosti i održive urbane životne sredine u pograničnim gradovima između Hrvatske i Srbije” projekat je koji finansira Evropska unija preko Interreg – IPA programa prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije za period 2014–2020 Ukupna vrednost projekta je 1,36 miliona evra i realizuje se tokom 30 meseci, od jula 2019. do januara 2022. godine.

Rukovodilac projekta je prof. dr Stevan Savić sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu  a partnerske institucije su JKP „Gradsko zelenilo” Novi Sad; Grad Novi Sad, Gradska uprava za imovinu i imovinsko-pravne poslove;  Sveučilište „Josipa Jurja Štrosmajera” u Osijeku, Građevinski i arhitektonski fakultet Osijek i Grad Osijek.

– Osnovna ideja GReENERGY projekta je da doprinese očuvanju životne sredine kroz zajednički razvoj i implementaciju zelene infra strukture, odnosno zelenih krovova i zidova na dva objekta javne namene. U Novom Sadu objekat  na kojem se radi jeste ŠOSO „Milan Petrović” na kojem se postavlja 480 kvadratnih metara poluintenzivnog  zelenog krova i 80 kvadratnih metara zelenog zida, dok se na objektu srednjoškolskog igrališta u Osijeku postavlja poluintenzivni zeleni krov površine 150 kvadratnih metara. U Novom Sadu ideja je da se postavi zeleni krov sa konceptom da u centralnom delu dominira travnata površina, a u perifernim delovima srednje i više rastinje – rekao je za Prosvetni pregled prof. Stevan Savić, čiji je naučnoistraživački rad u poslednjih više od deset godina fokusiran na klimu i životnu sre dinu u gradovima.

U okviru zelenog krova predviđena je pešačka staza, tako da su za korisnike i učenike ško le tokom vegetativnog perioda godine obezbeđeni hlad i poboljšani mikroklimatski uslovi. S obzirom na veličinu zgrade škole, 80 kvadranih metara zelenog zida pokrivaće mali deo fasade i na taj način biti dodatni termalni izolacioni faktor za samo nekoliko prostorija, ali će istovremeno biti postavljen i sa ulične strane i biti vidljiv – zbog promocije zelene infrastrukture.

Prema rečima prof. Savića postavljena zelena infrastruktura (zeleni krov i zid) predstavljaju rešenje u skladu sa prirodom, i to pre svega zato što obezbeđuju: bolje mikroklimatske uslove i termalni komfor za stanovništvo kroz uticaj zelene površine na temperaturni balans u toku dana; uslove za opstanak i razvoj urbanog biodiverziteta, pre svega na ptice i insekte, kojima urbano područje predstavlja životnu sredinu; ali i zato što je ceo sistem zelene infrastrukture samoodrživ, odnosno ne zavisi direktno od postojećih izvora energije.

Posebno je interesantna stavka o samoodrživosti zelene infrastrukture koja je obezbeđena (takođe kroz GReENERGY projekat) instaliranjem solarnih panela snage 120 kW na krovu školske zgrade.

– Solarni paneli postavljaju se na krovnu površinu i zauzimaju oko 900 kvadratnih metara. Električna energija, koja nastaje kroz solarne panele, predstavlja obnovljiv izvor energije i direktno će služiti za potrebe održavanja zelene infrastrukture. Proizvedena zelena energija koristiće se za navodnavanje i odvodnjavanje, sistem za prihranjivanje biljaka, kao i elektroniku sa softverom koji kontroliše te sisteme. Istovremeno, rezervoar sa vodom, koji se koristi za navodnjavanje i prihranjivanje zelene infrastrukture, koristiće vodu iz gradskog vodovoda samo u onim situacijama kada nema dovoljno kišnice, koja se sakuplja sa objekta škole. Dodatna ušteda u vodi je što sistem ponovo koristi vodu koja je višak u zelenoj infrastrukturi i takva voda ponovo se vraća u rezervoar. Na ovaj način za održavanje zelene infrastrukture maksimalno se štede voda i energija kao resursi, a istovremeno se koristi besplatna i prirodna energija – objasnio je prof. Savić.

Dodatna vrednost GReENERGY projekta jeste što proizvodnja zelene energije preko solarnih panela snage 120 kW prevazilazi potrebe zelene infrastrukture. Zato su, preko budžeta projekta, obezbeđena dodatna sredstva za delimičnu rekonstrukciju rasvete u objektu škole, odnosno zamene klasične rasvete LED rasvetom. Na taj način obezbeđuje se ušteda u trenutnoj potrošnji električne energije, a sav višak zelene energije iz solarnih panela ulazi u sistem škole i koristi se besplatno. Dakle, zahvaljujući zelenoj infrastrukturi obezbeđuje se dodatna termalna izolacija objekta i ušteda u grejanju, odnosno hlađenju, tokom zime i leta, a sa proizvodnjom zelene energije i dodatna besplatna električna energija za potrebe škole (čak 30-50 odsto u odnosu na trenutnu potrošnju).

Kako kaže prof. Savić, na ovaj način ne samo da se potpomaže očuvanje životne sredine u gradskim sredinama, nego i omogućava da se poboljšaju postojeći uslovi životne sredine.

– Naime, povećanjem zelenih površina u gradovima omogućavamo bolje uslove spoljašnjeg termalnog komfora, što je veoma važno za opšte zdravlje ljudi i životinja, zatim pojačavamo urbani biodiverzitet, a takođe omogućavamo opstanak insektima oprašivačima i pticama. Na kraju, osim pozitivnih efekata na životnu sredinu i energetsku efikasnost, zelena infrastruktura ima i estetski karakter, što je takođe veoma bitno – istakao je prof Savić.

Koncept „Rešenja zasnovana na prirodi” počeo je da se primenjuje u Evropskoj uniji od 2015. godine, kao novi način kako da se priroda „uvede u gradove”. Zeleni krovovi i zeleni zidovi jedno su od rešenja, jer povećavaju zelenu površinu, podržavaju urbani ekosistem, ublažavaju visoke spoljašnje temperature, a takođe su i prirodni termalni izolator za objekte.

– Dakle, zelena infrastruktura postavljena na objektu ŠOSO „Milan Petrović” ima višenamensku korist – zaključuje prof. Savić.

Jelena Komarica