Predstava „Bajka za odrasle i ostalu decu“ nastala je u okviru Erazmusovog projekta „Budim moj inkluzivni prijatelj – BIP“, u kom učestvuju tipične i specijalne škole partneri iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Ovaj jedinstveni umetnički poduhvat okupio je učenike ŠOSO „Milan Petrović“sa domom učenika i Gimnazije „Svetozar Marković“, koji su zajedno stvorili delo duboke emotivnosti i snažne poruke.
U predstavi je učestvovalo četrnaest učenika: Marko Kostić, Bojana Saratlić, Stefan Svijić, Uroš Orlić, Gzim Geri, Petar Ranković, Dunja Kajari, Ivan Mihajlik, Lena Grujić, Emina Odanović, Aleksandra Beljakov, Ivana Kokavec, Šandor Nađ, Anđela Milidrag, kao i hor Gimnazije „Svetozar Marković“.
Kako je nastala predstava?
Tema i scenario predstave oblikovali su se nakon sprovedene ankete među učenicima obe škole, sa ciljem da se otkrije šta ih raduje, šta ih rastužuje i šta ih čini istinski srećnim. Na osnovu njihovih odgovora stvoren je poetično-dramski komad koji prožima stvarnost i ideale, postavljajući pitanja o odrastanju, gubitku, veri, ljubavi i zajedništvu.
Radnja prati Marka, mladića koji u tišini bola prolazi kroz gubitak majke; pod okriljem vere pronalazi snagu, a kroz ljubav i zajedništvo ponovo otkriva svetlost i radost življenja.
Od premijere do pozorišne nagrade
Premijera predstave odigrana je 30. oktobra 2025. u Gimnaziji „Svetozar Marković“. Ubrzo nakon toga, selektor Školskog pozorja u Novom Sadu uvrstio je predstavu u takmičarski program 27. Školskog pozorja.
Predstava je izvedena 19. novembra 2025. pred stručnim žirijem i prepunom salom Novosadskog pozorišta.
Po odluci žirija, našoj inkluzivnoj trupi pripala je nagrada za muziku i likovnost, dok je publika proglasila predstavu za najbolju na Pozorju. Autorka teksta Marina Maleš osvojila je nagradu za originalan dramski tekst.
Od posebne važnosti za sve koji su učestvovali u pripremi predstave jeste i kritički prikaz predstave, koji je napisala učenica Gimanzije Teodora Ramač. Naime, njen prikaz za koji je dobila nagradu za najbolje kritiku, potvrđuje da joj je „Bajka za odrasle i ostalu decu“ bila odlična isnpiracija kao i da je predstava postigla željeni efekat – da pokrene, dodirne i ostavi traga.
Trud, druženje i humanost
Tokom rada na predstavi učenici su razvijali osećaj odgovornosti jedni prema drugima i prema zadacima koji su im povereni. U okruženju koje im je bilo važno i u kojem je cilj bio jasan, a do njega se stizalo ličnim doprinosom, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i sposobnostima, učenici su napredovali u oblasti emocionalne samoregulacije i postigli kontinuitet u izvršavanju obaveza, što je posebna vrednost ovog inkluzivnog umetničkog procesa.
Pripreme za predstavu trajale su nešto manje od tri meseca, uz gotovo svakodnevne probe koje su se odvijale u Gimnaziji „Svetozar Marković“. Svi učenici su, po završetku predstave, izrazili veliko interesovanje za njeno ponovno izvođenje.
Predstava je imala i humanitarni karakter — izvedena je u svrhu prikupljanja sredstava za bivšu učenicu Aleksandru Vukašinović Beku.
Zahvalnost
U pripremi predstave učestvovali su nastavnici obe škole i saradnici koji su pokazali veliku posvećenost: Marina Maleš, Mirko Stančetić, Borislav Jović, Lidija Čijef, Maja Drinčić i Habram Judit.
Srdačnu pomoć pružili su i: Ljuba Nedimović, Milenko Kovačev, Miroslav Nešić, Goran Kamenko, Grafički studio škole „Milan Petrović“, Duško Ignjatović, domar Gimnazije, Gordana Mandić (volonter), kao i kolege iz Doma učenika na čelu sa Milijanom Pivnički.
Predstava „Bajka za odrasle i ostalu decu“ potvrdila je da je inkluzija živo, osećajno i stvaralačko tkanje odnosa koje nas menja, uzdiže i vodi ka ličnom rastu. Istovremeno je pokazala da se inkluzija u punom sjaju ostvaruje u jasno postavljenim okvirima sa promišljenim ciljevima — ovoga puta u okviru umetnosti i stvaralaštva, gde svaki glas može da se čuje, a svaki pojedinac dobije svoje mesto.
