Фестивал ПРИСТУПАЧНА УМЕТНОСТ
Фестивал Приступачна уметност реализовао се у оквиру пројекта Фестивали за успостављање новог партнерства и унапређење културне сарадње Србије и Црне Горе , ФИЕС,та.
Овај јединствени културни догађај организовали су Удружење Софос из Србије и НВО Полигон за женску изузетност, Софија из Црне Горе, са циљем да уметност учине доступном свима, без изузетка.
Нагласак фестивала био је на инклузији особа са инвалидитетом у културни живот, промоцији уметника из маргинализованих група и подизању свести о значају приступачности у уметности. Кроз изложбе, панел дискусије и уметничке перформансе, фестивал је оснажио дијалог о културној доступности и родној равноправности, уз посебан фокус на повезивање уметничких сцена Србије и Црне Горе.
Овај фестивал не само да отвара врата уметности за све, већ и гради мостове сарадње, разумевања и инклузије, омогућавајући да различити гласови буду део заједничког културног дијалога.
Пројекат Фестивали за успостављање нових партнерстава и промоцију унапређене културне сарадње подржава Бритиш Цоунцил, а део је великог пројекта Култура и креативност за Западни Балкан, који финансира Европска унија.
ЦЦ4WБс има за циљ подстицање дијалога на Западном Балкану кроз јачање културног и креативног сектора ради повећаног друштвено,економског утицаја.
Програм фестивала
Понедељак тридесетпрви март двехилајдедвадесетпете године.
Културна станица Еђшег, Нови Сад
Седамнаест сати
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА
Учествују представници донатора, Бритиш Цоунцил
Представници Министарства културе Републике Србије
Маја Черемиџић Шаиновић, чланица Градског већа за културу Града Новог Сада
Виолета Страхињевић, директорица ШОСО Милан Петровић са домом ученика
Симонида Вукадиновић, Удружење Софос
Уметнички програм
Петра Спасојевић, клавир
Оркестар Добри људи, ШОСО Милан Петровић
Новосадска премијера филма Зимска ноћ, ШОСО Милан Петровић и Неw Силхоуетте Студио (13 мин)
Отварање Изложбе радова Дејане Нежић, Девојка са крилима
Презентација мулимедијалне интерактивне инсталације Тактилни херој, аутор Константинос Петровић
Изложба ликовних радова и уметнина Арт радионице ШОСО Милан Петровић
Уторак, први април
Једанаест сати
Панел: Приступачност објеката културе у Новом Саду
модераторка Татјана Стојшић Петковић
Анализа приступачности установа културе, Снежана Николић и Мирјана Исаков, ШОСО Милан Петровић
Ивана Растовић, Галерија Матице српске
Милица Орловић Чобанов, Спомен збирка Павла Бељанског
Нина Барановски Удружење Руке говоре
Уметност за све, видео о прилагођавању изложбе за сву публику
Дванаест сати И петнаест минута
Панел: Значај удружења која се бави питањима ОСИ, модераторка Татјана Стојшић Петковић
Татјана Стојшић Петковић, Национална организација особа са инвалидитетом Србије, председница
Дејана Нежић , Девојка са крилима, уметница
Свјетлана Тимотић и Вероника Митро, Удружење …ИЗ КРУГА, ВОЈВОДИНА Портал о инвалидности
Петнаест сати И петнаес минута
Панел: Женска прича , активизам, уметност и теорија, модераторка Силвиа Дражић
Учествују: Ребека Чиловић, песникиња и активисткиња, Беране, ЦГ
Милеса Милинковић, председница организације КАО Парнас,
Силвиа Дражић, Женски музеј,
Тања Ђурић Јосић, активисткиња, позоришна уметница, професорка
Шеснаест сати И тридесет минута
Панел: Приступачна уметност и независна сцена, модераторка Дарија Драгојловић
Учествују Жељко Груловић, Лед Арт, Дарија Драгојловић, Реактор, Вера Копицл, (Ре)конекција Константинос Петровић, Графичка мрежа
Среда, други април
Девет сати
Панел: Фестивали
Учествују Ребека Чиловић, НВО Полигон за женску изузетност Софија, Беране, Црна Гора представљање фестивала И литература има женско лице
Симонида Вукадиновић, Удружење Софос, Нови Сад: Одрживи развој и фестивали
Десет сати И четрдесет пет минута.
Милеса Милинковић, представљање Међународног филмског фестивала Ухвати филм Нови Сад и пројекција Ухвати филм филмова
Једанаест сати И петнаест минута
Тања Ђурић Јосић, перформанс
Једанаест сати И тридесет минута
Дискусија и затварање Фестивала
О ученицима И програму
Петра Спасојевић
Петра Спасојевић је рођена двехиљаде четврте године. Од своје седме године похађа школу за децу са сметњама у развоју Милан Петровић у Новом Саду. Њену музичку каријеру обележава први наступ на такмичењу Звезде школске по зорнице, где је освојила специјалну награду.
Касније постаје ученица клавира код професорке Ане Фрлин, а двехиљадечетрнаесте. уписује Музичку школу Исидор Бајић у Новом Саду.
Петра је до сад освојила више од 50 признања на домаћим и међународним музичким такмичењима, укључујући прву награду за композицију двехиљадедвадесете године, као и четири титуле лауреата на престижним фестивалима. Наступала је као солиста у земљи и иностранству, а двехиљадедвадесете је представила Србију на такмичењу Виртуосос В4+ у Будимпешти.
Њени наступи су специфични по емотивности и виртуозности, а позната је по спајању популарне и класичне музике. Освојила је и бројне друге награде, укључујући Златни Витез и Светосавску повељу. Након завршене средње школе, уписује два одсека , клавир и композицију на Академији уметности у Новом Саду.
Професорка Ана Фрлин, инспирисана њеним талентом, написала је аутобиографски роман Петра, све је могуће.
Инклузивни оркестар Добри људи
Инклузивни оркестар Добри људи делује у оквиру Дневног боравка ШОСО Милан Петровић из Новог Сада као део музичке радионице за особе са инвалидитетом. Сачињавају га особе са интелектуалним и физичким тешкоћама у развоју.
Оркестар је основан је двехиљаде шеснаесте године и до сад је у свом раду остварио запажене резултате. Издвајају се награда Зеро Пројецт Аwард двехиљадедвадесеттреће за приступачан музички програм као и наступи у згради Уједињених нација у Бечу, на инклузивном фестивалу Еуропа ин Такт у Дортмунду, у Мађарској, Албанији и заједнички концерт са оркестрима из Аустрије и Португала у оквиру програма Нови Сад ЕПК 20 22.
Оркестар је имао успешну сарадњу са великим бројем професионалних музичара и оркестара различитих жанрова из земље и иностранства.
Оркестар су основали музичар Жарко Себић и Рената Колер, ликовна уметница. Снимци наступа оркестра Добрих људи су доступни на Yоутубе каналу и друштвеним мрежама.
Анимирани филм Зимска ноћ
На далеком хладном северу живи тужни Снешко Белић, који сања о топлој Африци. Његова туга се претвара у чаролију кад добије друштво Сање и Васе, а аутобус га води на пут ка Африци. Током путовања, дружина посећује Париз и Рим, прелази преко Средоземног мора и плови Нилом, до Египта, где откривају пирамиде. На крају стижу у бујну оазу, где, заједно са новим другарима, започињу живот пун топлине и пријатељства. Филм је реализован по идеји вајара Дејана Јанкова у оквиру пројекта Инклузивна галерија који реализује ШОСО Милан Петровић са домом ученика. Трајање тринаест минута.
У изради визуелних елемената учествовали су корисници Дневног боравка ШОСО Милан Петровић из Јеврејске 17: Софија Селаковић, Драган Марјановић, Павле Вуковић, Милош Костић, Илинка Лубенов, Борис Новаковић, Владимир Шумец, Бојан Новковић и Маријана Мрђа. Ментор радионице је Дејан Јанков; Улоге су тумачили чланови Радио секције Дневног боравка Бате Бркић бб: Наратор , Марко Рошулов; Снешко , Мирослав Милаковић; Сања , Снежана Коларић; Васа , Бориша Пантић; Возач , Стефан Цвијић; Јахач , Ђорђе Хрубења; Дека , Бориша Пантић; Бака , Јелена Дукић; Лав , Симона Илић; Мајмун , Марина Сремачки. Водитељ Радио секције је Јована Банић.
Продукција анимираног филма: Неw Силхоуетте Студио; Режија : Божидар Кнежевић, Продуцент: Ратко Обрадовић, Сторyбоард: Милош Вујановић; Сценарио и графика: Дејан Јанков, Дизајн звука: Ненад Кузмановић и Арсеније Дубљанин, Композитинг: Ивана Васиљевић; Анимацију су реализовали студенти ФТН,а: Катарина Батуран, Јелена Мишчевић, Ања Милутин, Ивана Бајић, Марина Топаловић, Тијана Јованић, Ана Разић, Теодора Јанковић, Милица Кекић, Олга Милојевић, Јелена Пауновић, Александра Свитлица, Тина Рудек, Јелена Живковић, Матеја Прокић, Мила Срђевић, Сара Митричевић, Нађа Ловрић, Маја Јовановић, Данијела Филиповић, Милица Пуалић, Александра Болић.
Пројекат је подржала Градска управа за културу. Филм се може погледати на порталу Инклузивне галерије и Yоутубе каналу Неw Силхоуетте Студиа.
Изложба Дејане Нежић
Дејана Нежић је рођена деветог децембра хиљадудеветстводеведестчетврте године у Новом Саду, без горњих екстремитета. Од своје девете године је члан удружења ВДМФК (сликари који сликају устима и ногама). Двехиљадечетрнаесте године завршила је средњу уметничку школу за дизајн Богдан Шупут, одсек ликовни техничар у Новом Саду уписала Академију уметности у Новом Саду. Двехиљадеосамнаесте године је наставила студије на Академији класичног сликарства Универзитета ЕДУЦОНС у Сремској Каменици и дипломирао на том универзитету.
Самосталне изложбе: Суботица, Сарајево, Бања Лука, Соколац, Осјек, Битољ, Љубљана, Загреб, Црвенка, Бачка Паланка, Бачка Топола, Београд, Нови Сад, Кикинда, Романија, Кула. Групне изложбе: Париз, Охрид, Љубљана, Логатек, Нови Сад.
Дејана је вишеструка државна, европска и светска вицешампионка и шампионка у пара,теквондоу. На основу својих спортских резултата, двехиљадедеветнаесте остварила је право на национално спортско признање, спортску пензију.
Поред тога, у последњих десетак година, освојила је и бројне друге награде, међу којима се издвајају: Златна маска Александра И Македонског, такмичење у сликарству у Охриду (БЈР Македонија), Јапан Призе, у сарадњи са Радио телевизијом Војводине, Дама године, Мајска награда, Млади хероји Светислав Милић, младима од срца, Најуспешније даме и брендови и признање Милунка Савић.
Изложба Тактилни херој
представља мултимедијалну интерактивну инсталацију која је сачињена од уређаја који уз помоћ сензора за препознавање боја одређеној боји приписује звук (одређени тон) који се емитује након што бојени тактилни узорак прође испод сензора.
Тактилни херој је првенствено намењен особама са ограниченим сензорним могућностима, односно слабовидим и слепим особама, али и свим грађанима и грађанкама, без обзира на њихова ограничења у погледу сензорног доживљаја уметничког садржаја.
Пројекат Тактилни херој спровело је удружење грађана Графичка мрежа, на челу са уметником Константиносом Петровићем, као и сарадницима из поља програмирања и уметности, Константином Ђорђевићем и Драганом Сибиновићем, уз велику помоћ и подршку запослених из ШОСО Милан Петровић са домом ученика
Пројекат је реализован у сарадњи са установом за израду таписерија Атеље 61, и подржан је од стране градске управе за културу града Новог Сада.
Изложба Инклузивни дијалог, Град и ја
Учесници пројекта Инклузивни дијалог , Град и ја су уметници са тешкоћама и инвалидитетом који користе програм Дневног боравка ШОСО Милан Петровић , ушушкани у центру града у Јеврејској улици број 17. Насликали су омиљене новосадске ведуте: Дунавски парк, Петроварадинска тврђава, Споменици Светозару Милетићу и Краљу Петру , на шест платана великог формата. У комбинованој цртачкој и сликарској техници, аутори Драган Марјановић, Милош Костић, Милош Шимлеша , Јосип Јуришић, Драгана Дејан, Александра Ћираковић, Боривоје Блануша и Борис Новковић се међусобно допуњују у визуелној нарацији у чему их усмерава уметник Дејан Јанков.
Инклузивни дијалог , град и ја је подржала Градска управа за културу кроз подршку пројекту Инклузивна галерија, који је покренула ШОСО Милан Петровић 2018. године са циљем веће доступности савремене уметничке праксе особама са инвалидитетом и унапређењу приступачности галеријских и дигиталних простора, www.инклузивнагалерија.рс
Изложба Арт радионице ШОСО Милан Петровић
Колекцију радова Дневног боравка чине слике, настале у оквиру Летњег кампа животних вештина који је реализован двехиљадедеветнаесте године у школском Едукативном кампу на Ченеју. Уз стручну подршку, учесници кампа помоћу различитих материјала и техника цртања и сликања креирају радове на задату тему. Ментори Арт радионице су визуелни уметници Наташа Мурге Савић и Дејан Јанков. Аутори слика су: Дарије Лајтер, Јелена Стефаноска, Милан Агић, Михаило Петровић и Марко Красула. Уз ове радове Арт радионица излаже и предмете примењене уметности које су реализовали у креативним радионицама Дневног боравка.
Приступачност објеката културе у Новом Саду
Различитост, једнакост и инклузија представљају темељ савременог друштвеног развоја, где универзални дизајн обезбеђује приступачност и активну партиципацију свих грађана. Универзални дизајн поставља стандарде који осигуравају не само физичку приступачност, већ и инклузивну комуникацију, што омогућава интеграцију свих појединаца у друштвене активности. Остваривање ових циљева захтева континуирану едукацију, професионално усавршавање и примену инклузивних политика у свим областима, од урбанистичког планирања и архитектуре до културних институција и медија. Основна права на образовање, здравствену и социјалну заштиту, запошљавање и приступ у дигиталном свету морају бити гарантована кроз адекватне законске оквире. Посебан значај имају установе образовања и културе, које као чувари културног наслеђа треба да демонстрирају нову парадигму приступа која осигурава приступачност садржаја и простора. У друштву у којем су принципи различитости, једнакости и инклузије интегрисани у све аспекте живота, равноправност и партиципација постају подразумевани услови за свакодневно функционисање свих појединаца. У инклузивном друштву коме тежимо, неће бити потребно издвајати, наглашавати, апострофирати, стављати различите префиксе… Да смо успели у овим настојањима, знаћемо када равноправност и инклузија више не буду теме разговара, већ подразумевајући животни оквир за све.
Снежана Николић
Мр Снежана Николић, магистарка тифлологије, запослена је у Школи Милан Петровић у Новом Саду где се бави едукацијом деце са оштећењем вида и води програм ране интервенције. Докторанд је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду и члан Тима за приступачност Савеза слепих Србије. Ауторка је награђиваних дидактичких средстава за рад са слепом и слабовидом децом. Коауторка је неколико приручника за рад са особама са инвалидитетом и водитељка акредитованих семинара и обука. Учествовала је у више пројеката којима се унапређује инклузивна пракса и партиципира у културном животу у Новом Саду и у региону.
Мирјана Исаков
Мирјана Исаков, академска сликарка, запослена је као координаторка образовања одраслих у ШОСО Милан Петровић са домом ученика у Новом Саду, где се бави приступачним графичким и веб дизајном, прилагођавањем и асистивном технологијом. Учествовала је у више пројеката који се баве различитим аспектима уметности и инклузије и коауторка неколико приручника из ове области. Председница је удружења Центар за социјалну инклузију и менаџер пројекта Инклузивна галерија.
Школа за основно и средње образовање Милан Петровић са домом ученика је јединствена институција у региону. Организована је као мрежа центара и служби који се баве васпитањем и образовањем, рехабилитацијом, здравственом негом, радним ангажовањем, продајом производа и услуга, друштвено,културним активностима деце, младих и одраслих којима је потребна специфична друштвена подршка у циљу образовне и социјалне инклузије од рођења до старости. ШОСО Милан Петровић активно учествује у културном и јавном животу сарађујући са социјалним партнерима и уметничким асоцијацијама, у земљи и иностранству.
Ивана Растовић
Ивана Растовић је кустоскиња и организаторка музејских активности у Галерији Матице српске у Новом Саду од двехиљадеосамнаесте године. Као ауторка и сарадница, учествује у организацији, реализацији и промоцији изложби и пратећих програма. Њени интереси су фокусирани на уметност 20. века и музејску инклузију и едукацију. Учествује на семинарима и конференцијама у земљи у области музејске приступачности, едукације и комуникације са посетиоцима. Чланица је Националног комитета ИЦОМ Србија
Галерија Матице српске је током претходних година реконструкцијом зграде у којој се налази и уклањањем физичких баријера, остварила потребне предуслове да омогући несметано кретање свим посетиоцима. Изграђен је спољашњи и унутрашњи лифт, као и тоалет за особе са инвалидитетом. Ови напори били су тек први корак у укључивању особа са инвалидитетом у културни живот заједнице. Развијана је сарадња са локалном заједницом, невладиним организацијама и удружењима како би заједнички омогућили доступност колекције. Такође , музејски едукатори Галерије стручно су се усавршавали кроз бројне семинаре и конференције. На основу ових искуства Галерија је у двехиљадедвадесетдругој години започела најобимнији инклузивни пројекат Урош Предић за све. Захваљујући овим активностима препозната је као друштвено одговорна установа која кроз своју делатност не само да укључује маргинализоване групе и/или особе са инвалидитетом, већ има и простор да јавности укаже на проблеме и изазове одређених групација. Стечена искуства од двехиљадедвадесетчетврте су усмерена ка развоју приступачности нове сталне поставке (Ре)визија колекције Галерије Матице српске.
Милица Орловић Чобанов
је музејска саветница у Спомен,збирци Павла Бељанског у Новом Саду. Међу различитим ангажманима у Спомен,збирци, од двехиљадеједанесте године руководи пројектом Додирни и осети намењеном слепим и слабовидим особама, а од двехиљадедеветнаесте ангажована је на изради апликације за глуве и наглуве особе настале у оквиру пројекта Музеј за све. Циљ ових пројеката је отвореност Спомен,збирке Павла Бељанског за све припаднике друштва и равноправна доступност музејског фонда и постала је препознатљива по континуираном укључивању принципа приступачности у своје излагачке политике.
Спомен збирка Павла Бељанског Пилот пројекти реализовани су у оквиру изложби Колекција Павла Бељанског: поново у Београду,двехиљадеједанесте и Велика Иза Влаха Буковца двехиљадетринаесте у Дому војске Србије. Након тога, двехиљадечетрнаесте године, долази до реализације прве тактилне поставке под називом Додирни и осети: десет дела из колекције Павла Бељанског, настале у сарадњи са ШОСО Милан Петровић из Новог Сада и Уметничком ливницом Станишић. Данас овај сегмент чини део сталне музејске поставке, који се стално обогаћује новим тактилним експонатима. То резултира унапређењем доступности, захваљујући интерпретацији знатног дела из колекције у адекватном медију.
У жељи да посетиоцима са стеченим или урођеним инвалидитетом пружи увид у део фонда, у сарадњи са Друштвом тумача и преводилаца за знаковни језик из Новог Сада, реализовано је неколико успешних пројеката намењених и особама са оштећењем слуха. Они су, од двехиљадедеветнаесте године, обједињени под називом Музеј за све.
Нина Барановски
Је мастер дефектолог и судски тумач за знаковни језик, председница удружења Друштво тумача и преводилаца за знаковни језик.
Дуги низ година реализује тренинге и обуке знаковног језика. Ауторка је бројних књига за учење знаковног језика и идејни творац мултимедијалне апликације за музеје.
Основна мисија је стварање приступачног окружења кроз доступне информације и комуникацију за особе са оштећеним слухом.
Музеј за све заживео је од двехиљадедеветнаесте године уз подршку Фондације Нови Сад 20 22 , Европска престоница културе, с циљем сензибилизације институција културе и локалне средине како би се задовољиле културне и естетске потребе особа са инвалидитетом, глуви и наглуви.
Захваљујући апликацији на знаковном језику, новосадски музеји су добили прилику да се представе кроз најзанимљивије чињенице везане за одабрана уметничка дела: Спомен, збирка Павла Бељанског 27 дела, Галерија Матице српске 18 дела и Музеј Војводине 47 дела на три локације.
Поред израде апликације, удружење је проширило активност са Спомен, збирком Павла Бељанског, која је обухватила следеће активности: ангажовање тумача на знаковном језику за различите програме, симултана стручна тумачења, нови видео,клипови прилагођени информацијама за медије, израда видео,клипова намењених најмлађој популацији, израда музејског знаковног речника, превод представа на знаковни језик.
Са Галеријом Матице српске удружење је проширило активности у виду симултаних стручних тумачења, као и снимање видео,клипова о уметничким делима која се налазе у мултимедијалном издању.
Значај удружења која се баве питањима ОСИ
Татјана Стојшић Петковић
Је рођена хиљадудеветстошезедесетседме у Сремској Митровици. По струци је психолошкиња. Удата је и има две ћерке. Од седме године живота корисница је инвалидских колица, због последица дечије парализе.
Волим цвеће, дрвеће и животиње., каже Татјана. Последње три године је председница Националне организације особа са инвалидитетом Србије. Поред тога, сарађује с организацијом … ИЗ КРУГА , ВОЈВОДИНА већ десетак година. Има искуство у раду са женама жртвама насиља. Њен мото је Лепа реч и гвоздена врата отвара. Бави се и смех јогом.
…ИЗ КРУГА , ВОЈВОДИНА је организација за подршку женама с инвалидитетом, од свог оснивања од двехиљадеседме године, ради на стварању услова који ће омогућити да особе са инвалидитетом, а пре свега жене с инвалидитетом у Војводини и Србији, имају једнак приступ и буду видљиве, препознате и активне чланице друштва у свим областима живота, па тако и у култури.
Током година реализоване су различите активности у правцу скретања пажње на неприступачност институција и садржаја културе, подизана је свест о уметности, култури и стваралаштву мушкараца и жена са инвалидитетом. Све ово је реализовано кроз психолошке и позоришне радионице, у којима су жене освештавале представе о женама са инвалидитетом у њиховим властитим искуствима, у теоријским текстовима, медијима, уметничким делима, у породици, јавним установама…
Кроз радионичарски рад оне су пролазиле кроз процес освајања слободе своје иницијативе, креативности и одговорности и стварале сопствена уметничка остварења, као што су, на пример, перформанси Зовем се Неизговорено и Антидијагнозис.
Портал о инвалидности је четвртог новембра двехиљадедесете године основао интернет медиј на адерси портал о инвалидности тачка нет. На Порталу о инвалидности објављујемо садржаје који промовишу социјални модел инвалидности, афирмишу искуства, рад и достигнућа жена и мушкараца са инвалидитетом и доприносе разумевању тема значајних за свакодневицу особа са инвалидитетом.
Током свих ових година, на Порталу о инвалидности објављивани су медијски прилози о стваралаштву мушкараца и жена са инвалидитетом из Србије, региона и света, о раду у уметности и култури особа са инвалидитетом и о приступачности културних институција и садржаја у Србији.
Представљање медијских прилога објављених на Порталу о инвалидности у рубрикама Култура и Жена и инвалидност.
Вероника Митро
је рођена је хиљадудеветстошездесетпете године у Новом Саду. Дипломирала је психологију и магистрирала родне студије на Универзитету у Новом Саду.
Истраживачица и активисткиња, ангажована је од двехиљадечетрнаесте године у ИЗ КРУГА , ВОЈВОДИНА као програмска менаџерка и уредница Портала о инвалидности. Суоснивачица је и сарадница Женских студија и истраживања од хиљадудеветстдеведесетседме године.
Свјетлана Тимотић
Хиљадидеветстоседамдесетпрва, Сарајево, је иницијаторка, суоснивачица и директорка… ИЗ КРУГА , ВОЈВОДИНА. Примењујући приступ заснован на људским правима и интерскекцији рода и инвалидности доприноси видљивости жена и мушкараца са инвалидитетом и остваривању услова за њихово једнако учешће у друштву. Апсолвирала је српску књижевност и језик на Универзитета у Новом Саду.
Женска прича: активизам, уметност, теорија
Разговор ће тематизовати женски активизам из различитих перспектива, фокусирајући се на неколико питања: Како се уметност обједињује са друштвеном акцијом? У којој мери посвећеност активизму доприноси не само променама у друштву него може постати окидач и носилац личног развоја и еманципације?
Активизам и друштвени контекст
Колика је делотворност активизма који се спроводи не само кроз уметност него и средствима саме уметности, будући да активизам не жели само да критикује друштвено и политичко окружење него и да га мења?
Да ли уметност слаби снагу и друштвену ефикасност активизма; да ли активизам слаби квалитет уметности?
Зашто је теорија важна? Да ли се може говорити о активизму теорије?
Феминистички активизам данас. Можемо ли се одупрети дисциплиновању ових појмова и пракси?
Силвија Дражић
Бави се истраживањима у области теорије књижевности и уметности, феминистичке теорије и родних студија. Поред неколико монографских публикација, објавила је низ текстова из ових области у часописима и новинама.
Учестовала је у раду Женских студија, Центра за родне студије, чланица је ММЦ ЛЕД арта. Коауторка је програма и пројеката Савеза феминистичких организација (Ре)конекција.
Ребека Чиловић
Беране, хиљадудеветстоосамдесетосма. је црногорска песникиња и феминистичка активисткиња. Завршила је Правни факултет правних наука и тренутно је на постдипломским студијама рода.
Ауторка је збирке прича Слобода у слову и збирки поезије Звонке смелости, Албум за прогнане и Жива вода. Њена поезија је превођена на енглески, мађарски, турски и италијански језик. Уврштена је у антологије савремених црногорских песникиња Песникиње Црне Горе и Моћ слабости.
У склопу организације Полигон за женску изузетност , Софија ради на актуелизацији женске равноправности. Живи, ради и ствара у Беранама.
Милеса Милинковић
Дипломирана педагошкиња и мастер родних студија, председница КАО Парнас и директорка Међународног филмског фестивала Ухвати филм, најприступачнијег фестивала у Србији.
Објављује научне радове на тему инвалидности и рода, као и феминистичке уметности инвалидности. Ауторка је два филма о женама са инвалидитетом и продуценткиња 17 филмова, чији су аутори особе са инвалидитетом.
Тања Ђурић Јосић
Мастерирала је филозофију на Филозофском факултету и примењено позориште на Академији уметности у Новом Саду. После десет година аматерског рада у позоришту, професионално се посветила драмској едукацији и интерактивним програмима. Као особа са физичким инвалидитетом, истражује физички театар, савремени плес и рад са гласом, фокусирајући се на могућности тела и алтернативне облике комуникације. Похађала је радионице и тренинге домаћих и иностраних уметника из области физичког театра, плеса, фацилитације и вокалне импровизације. Води драмске радионице за младе, средњошколце, старије особе и особе са и без инвалидитета. Кроз свој рад бави се темама тела, гласа, заједнице, индивидуалне улоге у друштву, активизма, образовања и критичког мишљења.
Приступачна уметност и независна сцена
У оквиру панела Приступачна уметност и независна сцена, биће представљен начин на који је независна уметничка сцена допринела приступачности и који су све примери и начини укључивања ове теме у културно,уметничке догађаје које реализује независна сцена пре свега у локалној средини. Учествују представници ММЦ Лед Арта , Шок задруге, Реактора, Графичке мреже и ЖенСког музеја
Дарија Драгојловић
Завршила мастер студије на Академији уметности у Новом Саду , смер сликарство, похађала различите програме стручног усавршавања. Учествовала на бројним интердисциплинарним и инклузивним пројектима.
Чланица је СУЛУВ,а, СКУП,а и Шок ЗаДруге (ММЦ Лед Арт,а) у којем је у дежурном тиму од двехиљадедвадесетпрве године.
Запослена је као реализаторка ликовног програма у СКЦНС,у.
У оквиру фестивала Приступачна уметност представља инклузивне пројекте УГ РеАктор: Уђи , Унутра, Додирни реч и Тактилне новине. Пројекти су се реализовали у претходне три године, а финансирани су кроз Јавне конкурсе за суфинансирање пројеката у култури којима се доприноси повећању приступачности културних садржаја. Током представљања пројеката изложићу систем рада којим су се пројекти реализовали, препреке и недостаци.
Жељко Груловић
Културни радник је преко двадесет година на различите начине активан у сфери културе и уметности. Обављао је послове менаџера, организатора, продуцента, писца, перформера, актера у уметничким дешавањима….
Успешно припремио, реализовао и учествовао у преко 50 различитих пројеката у сарадњи са донаторима попут Министарства културе Републике Србије, Секретаријата за културу Града Новог Сада, Ерсте Банке,Центрифуга фонда, Гете Института, Европске уније и других. Оснивач и покретач неколико организација у области културе и уметности. Активан је члан радно уметничког колектива Шок Задруга и извршни продуцент ММЦ Лед Арта.
Константинос Петровић
Ваљево, хиљадудеветстодеведесетпета. Завршио је основне студије на Филолошко,уметничком факултету, смер зидно сликарство, а сада је на мастер студијама сликарства на Академији уметности у Новом Саду. Члан је мултимедијалног центра Шок Задруга, СУЛУВ,а и један од оснивача удружења Графичка мрежа. До сада је реализовао 16 самосталних изложби. Учествовао је у бројним групним изложбама, колонијама, пројектима, уметничким резиденцијама и као сценограф. Поред уметничког рада, ангажован је у едукацији и организацији радионица, те је координатор више пројеката као што су Звук боје и ПО ВЕ ЗИ ВА ЊЕ. Тренутно живи и ради у Новом Саду.
Вера Копицл
Професорка српског језика и књижевности, специјализовала на АЦИМСИ,Родне студије, МА из женске књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Основала је Међународни самит женског видео арта, суоснивачица је СФО Реконекција и ЖеНСког музеја, ауторка књига и текстова из области женске културе, коуредница издавачке делатности и других пројеката СФО. Добитница је награде Анђелка Милић.
Нове технологије и нови простори приступачности. Уградњом говорних технологија коришћењем ТТС система за синтезу говора на основу текста, виртуелни женски музеј постао је приступачан за особе са оштећењем вида, али све дуге особе које често нису у могућности да саме читају.
Пре овог великог и скупог пројекта, што отвара и питање подршке решавању проблема приступачности, на сајту ЖеНСког музеја омогућено је лакше читање слабовидим особама.
Ову тему можемо сагледавати и у другачијем тумачењу теорија о електронским протезама, новим просторима деконструкције стереотипа, функционалним коришћењима дигиталних алата.
Фестивали
Одрживи развој и фестивали
Симонида Вукадиновић
Нови Сад, Хиљадудеветстоосамдесетчетврта. Предавач је на Универзитету Едуконс у Сремској Каменици, где је и 2016. године докторирала за области економске теорије, политике рада и запошљавања.
Коаутор је више десетина начиних радова, као и две монографије из области циркуларне економије, а одрживост фестивала је тема о којој ће на Фестивалу Приступачна уметност имати част са да учесницима подели сазнања из земље и света.
Од двехиљадедвадесетдруге године њен научно истраживачки рад усмерен је у највећој мери на циљеве одрживог развоја, те циркулрну економију као модел привређивања неопходан за будућност опстанка живота на Земљи, генерацијама које иза нас остају.
О фестивалу Ухвати филм
Међународни филмски фестивал Ухвати филм је једини регионални филмски фестивал о инвалидности и најприступачнији фестивал у Србији: приступачан је особама са моторичким инвалидитетом, слепим и глувим особама. Својим филмским и праћеним програмом мења перспективе и афирмише ауторство и уметност особа са инвалидитетом. Одржава се у Новом Саду већ 23 године, а уз сарадњу партнера, дешава се и у Котору и у Ријеци.
Фестивал Ухвати филм је део програма Нетwорк шаринг, Европске филмске академије, налази се на мапи фестивала ЕУРИМАГЕС,а , ЕФАД Диверситy & Инцлусион Маппинг Тоол. Добитник је награда: Диплома за промоцију хуманих вредности и особа са инвалидитетом на филму двехиљадеосамнаесте године, Удружење филмских уметника Србије, Први глас грађана, кампања Покретачи промена двехиљадедвадесетдруге године Београдска отворена школа. Из фестивала Ухвати филм настали су и уметничко,едукативни програми: Ухвати филм, пусти предрасуде едукације са младима, Ухвати филм Кидс, програм за децу, Ухвати филм , промени перспективе едукације са стручним јавностима и Каравани Ухвати филм пројекције филмова мимо Фестивала у Новом Саду.
Прилог
Поезија Ребеке Чиловић
Рађање песникиње
Моја мајка је невољно
пристала да роди песникињу.
Ноћ пре
него што су настали болови
сањала је
девет суша и једну кишу.
Тешко је подносила строфе
које сам јој шапутала.
Након тродневних мука
нешто налик епифанији
обузело је мајчино месо и моју кост.
Пожелела је да скочи са балкона.
Сасвим природно се сетила
да је од сто камила
једна за трку спремна.
Први рез
У преводима су многе подвале.
Пре нешто више од хиљаду и петсто година
узгајивач свиња је у присуству свештеника
пресекао седам слојева ткива,
породио жену,
добио сина.
Када га је угледао, помислио је
како ће се његов подвиг дуго славити.
Тако је заволео себе,
ни слутио није да ће то бити данас.
Као мали бол,
као избегнуту бол,
убризгавају ми велику ињекцију чија се течност разлива
и точи као жива вода у запрљаном простору.
Осећам први рез,
он је као реч,
други је лакши.
Тако седам пута као пут ходочасника
на којем се препороде само они
који су укрстили и своје мисли.
Нешто се тресе или ме неко тресе.
Шта је?,
понављам,
а мислим: шта се збива?
Доктор ми држи главу руком
победника, тријумфује:
Мушко!
Пол и род
Обраћај ми се са , То,
никада исто, иако смо једно.
Ја сам располућена хистерија,
у мом полу лежи резигнација
и све чега бисте да нема.
Волела бих бити морски вал
и хтела сам бити , Тај.
Могла сам бити и жива вода,
никоме није била потребна девојчица.
То ме је начело и поклопило,
обраћај ми се са , То.
Сигурније је од рода у којем је ништа лакше него
тући, силовати, убити.
Сваки би пожелео да није , Та.
Облоге
Направи ми сплав
онакав какав су Индијанци правили
како би умакли белом човеку.
Направи ми топлу одећу,
убиј бизона, дивљу свињу,
њихову кожу огрни на моја леђа.
Сломљене у кожу умотавају,
ваљда тако заробе и сећања.
Што више умотаваш и пакујеш,
то ти као риба,
слузава риба, бежи из руке.
Одведи ме до пећине,
тамо нас чека слепи миш,
кроз његова крила
видећемо дан.
О ћутању и злату
Ћути, златна ми те укопала.
Пуцају ми капилари у оку
када од пет жена ниједна не зна
шта значи живот без насиља.
Не прави се важна,
то није за жене,
о химену говоре само они који су
бушили водене балоне.
Писати
или
полудети.
Опрости и ти која си ме родила,
и ти којег сам родила
због климања
зарад хлеба који нас храни.
Можда је све погрешно постављено
као лако рушиве конструкције,
као ваши у коси девојчице чије локне падају на чаршав
док црни чешаљ зарања до коже.