Početna arrow Aktuelnosti arrow FLOTA MIRA 2010
  • English
  • Serbian (latin)

Meni

Login Form






Zaboravili ste lozinku?
FLOTA MIRA 2010
Pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu IV Vojvodine, Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu grada Novog Sada i SO Bačka Palanka, od 18 - 25. septembra 2010. godine, po 17 put realizovan je projekat „A1 Mirno more - Friedensflotte“, čiji je glavni organizator istoimena austrijska organizacija.

BAČKOPALANČANI : Ovo je najveći međunarodno socijalno-pedagoški mirovni projekat u Evropi, a ove godine „Flota mira“ je okupila preko 950 učesnika na 105 brodova, koji su nedelju dana plovili po hrvatskom primorju pod istom zastavom i pod motom „Živeti zajedno na brodu i odbaciti sve predrasude preko palube“.

U realizaciji ovogodišnjeg projekta, osim pet srednjoškolaca i dva nastavnika iz ŠOSO „Milan Petrović“, našu zemlju su predstavljali učenici i kolege iz Gimnazije „20. oktobar“ iz Bačke Palanke.

Maršuta plovidbe : početna marina Sukošani - uvala Borovnjaci - Skradin - Biograd - ostrvo Žut - Sukošani. Svaki dan su flote jedrile 5-6 sati, a ostatak dana su bile organizovane sportsko-zabavno-turističke aktivnosti na kopnu. Svaki član posade je prema svojim sposobnostima učestvovao u aktivnostima vezanim za plovidbu: bacanje kanapa pri isplovljavanju i uplovljavanju brodova, postavljanje bokobrana, slaganje kanapa, vezivanje čvorova, upravljane brodom, podizanje i spuštanje jedara.

Međutim, svaki dan je svaki član posade imao i obaveze vezane za pripremanje hrane, postavljanje stola, pranje suđa, održavanjanje higijene na brodu i čišćenja broda. Tokom ovog jedinstvenog događaja naš posada se najviše družila sa mladima iz Bosne i Hercegovine iz Sarajeva i mladima iz Hrvatske iz Čakovca sa kojima su se zajedničkim programom predstavili na završnoj svečanosti u Biogradu.

O svojim doživljajima i utiscima tokom ove nedelje plovidbe, pišu sami učesnici Mirnomorci...

Iz brodskog dnevnika naših Mirnomoraca ...

NOVOSAĐANI :

Zoran Kovačević:

„Prvog dana smo se u Sukošanima ukrcali na brodove, a sutradan smo krenuli u Vodice. Bilo je kišovito vreme i uzburkano more. Raširili smo jedra i probali da jedrimo. Pošto je vetar bio jak, morali smo da skupimo jedra. Nastavili smo plovidbu ali smo bili okupani talasima. Došli smo u jednu uvalu. Tu smo hteli da se vežemo na bovu i, dok smo lovili bovu, ostali smo bez propelera. Bili smo uplašeni. Osećali smo se neprijatno jer nismo znali šta je u pitanju. Brzo smo privezali kanape za naš brod i dodali na drugi brod da nas privuku do trećeg broda za koji smo se konačno privezali. Bili smo zbunjeni. Nismo znali šta u tim trenucima treba prvo da se radi, ali se na kraju sve završilo najbolje što je moglo. Treći dan smo doplovili u marinu u Skradinu. Tu smo proveli noć. Išli smo na kupanje. Kod plaže je bila vrteška na kojoj smo se vrteli Aca i ja. Bogami, Aca me zavrteo tako da sam povraćao posle toga. Bogami, nije mi bilo lepo. Te večeri smo se upoznali sa Bosancima. Družili smo se kod njih na brodu, svirali, pevali, uživali. Tu smo upoznali i Hrvate. Svi zajedno smo pevali, družili se i uživali. Sutradan smo išli na Krkine vodopade, jedne od najlepših vodopada koje sam, bar ja, doživeo i video. Vodopadi su me najviše oduševili. Svideli su mi se i stari zanati, koje smo videli, ali vodopadi ... oni su me oduševili ... njihovo spuštanje vode niz vodu, taj zvuk vodopada! Iz Skradina smo išli u Biograd gde smo proveli dve noći. Prvo veče bio je organizovan disko za celu flotu Mirnog mora. Išli smo tamo na muziku i igranku. Sutradan smo imali organizovanu utakmicu u fudbalu, koju smo igrali protiv naših Palančana, gde smo ih pobedili 3:1. Posle utakmice smo išli na plažu da se malo kupamo, sunčamo i uživamo. U 5 sati popodne smo imali zakazanu podmornicu i išli smo da gledamo dno mora. Uveče smo imali predstavljanje na završnoj svečanosti. Predstavili smo se sa dve pesme, Srbija, Hrvatska i Bosna. Pevali smo pesmu Molitva, koju smo pokazivali i gestom, i od Azre „A šta da radim“. Posle završne svečanosti opet smo imali disko žurku na kojoj su bili svi : profesori, skiperi, deca i svi smo uživali, plesali, skakali do 23 časa. Još mi je bila interesantna igra sa privescima. Od organizatora Mirnog mora smo dobili priveske da pronađemo svog para sa istim priveskom. Ja sam pronašao svog para, jednog sa broda organizatora. Zvao se Goran. I jednu devojku sa hrvatskog broda. Zvala se Petra. Ta ideja mi se baš svidela, ići od broda do broda i tražiti svog para. Sa svima smo se sporazumeli iako je bilo puno stranaca. Posle smo se upisivali za nagradu, ali mi nismo bili izvučeni. U četvrtak ujutro smo isplovili u formaciji, svih 105 brodova, gde smo čekali znak da pustimo balone. Bilo je jako lepo. Puno balona, raznih boja, leteli su u vazduh. Krenuli smo dalje do ostrva Mana. Tu smo napravili pauzu i mogli smo da se kupamo i da obilazimo ostrvo. Na tom ostrvu smo videli gradnju od kamena. Sa ostrva se vidi celo more. Nebo se spojilo sa morem. Tu smo sa profesorom Mihajlom učili da ronimo. Videli smo hobotnicu koju smo pokušali izvaditi ispod kamena, ali nam nije uspelo, tako da smo ostali bez ručka od hobotnice. Videli smo raznih ribica. Dalje smo nastavili plovidbu na ostrvo Žut. Tu smo i prenoćili. Nemam nikakav doživljaj o ostrvu Žut. Sutradan smo isplovili i krenuli nazad prema Sukošanima, a usput smo i jedrili. Napravili smo pauzu na Vrgadi. Tu smo se kupali, ronili smo, vozili gumeni čamac i skoro ga probušili na kamenju. Putovanje smo završili u matičnoj marini Sukošani gde smo prespavali i ostali do 2 sata popodne, sutradan. Napuštali smo brod po jakoj kiši. Bili smo mokri od broda do kombija. Otišli smo u Zadar. Šetali smo po Zadru i obišli crkvu sv. Donata. Posle smo otišli i u srpsku crkvu. Tamo nas je primio otac Petar. Uveče smo u Zadru išli da slušamo morske orgulje i da gledamo Pozdrav Suncu.To je nešto jako lepo, u raznim bojama. Klizali smo se po tome. Posle toga smo se slikali kod stuba srama. Vredelo je pokisnuti toga dana da se sve to vidi uveče. Onda smo otišli na autobus koji je kasnio, ali sve u svemu, lepo smo se proveli. Svako treba doživeti barem jednom u životu to što sam ja doživeo za tih sedam dana Mirnog mora!“

Miloš Materić:

„Bilo mi je lepo i dobro. Najviše mi se svidelo u Sukošanima, prvi dan na plaži i kad smo ulazili u brod. Onda još, kad smo kretali prvi dan i kad smo jedrili, pa smo se zaustavili u Murteru gde smo pecali. Svidelo mi se jedrenje, ti talasi, pravili su valove, ljuljali su brod. To mi je bilo lepo i nije mi bilo muka. Kad smo hvatali bove da bismo stali i prenoćili, to mi je bilo zabavno, to ljuljanje na talasima. Svidela mi se i žurka u Biogradu, druženje sa Palančanima, mladima iz Bosne i Hercegovine“.

Aleksandar Grbić:

- Najviše mu se svideo Biograd, lepo more, utakmica u fudbalu i sve što je video. Bio mu je zanimljiv i zajednički nastup na završnoj svečanosti i celo to veče u Biogradu. - Dopao mu se boravak na brodu i to što je učestvovao u radnjama na brodu : postavljanje bokobrana, zatvaranje prozora. - Hrana na brodu je bila suuuper!!! - Pogled sa broda na more je bio jako lep. - Svideo mu se obilazak Zadra i posebno Pozdrav Suncu. - Stekao je prijatelje i sa njima se lepo družio.

Filip Kostić: 

- svidelo mu se jedrenje - najlepše mu je bilo u Biogradu jer je tu upoznao Šejlu i tu su mogli malo više da se druže

Marko Hloda: 

„Meni se svidelo kad smo plovili i sav boravak na brodu. Ronjenje mi je bilo lepo : video sam ribice, školjke. Nisam nikad pre bio na moru. Ovo mi je bilo prvi put i bilo je super. More je veliko, plavo, slano i lakše se pliva nego u Dunavu. Druženja su mi bila najbolja, naročito u Biogradu. Šetali smo se sa Bosancima, sa Hrvatima, zajedno smo se kupali, družili smo se na brodovima. Svi se skupimo na jednom brodu i slušamo muziku, grickamo, pijemo sokove, pevamo. Najbolje mi je bilo jedrenje prvi dan. Ti talasi, brod sa ljuljao pa se i nastavnik u kuhinji sav klimao i promućkao dok je čistio ribu".

BAČKOPALANČANI:

Smiljana Živolić:

„Kad su mi spomenuli Mirno more, ja sam zamišljala nešto sasvim drugačije od ovoga što sam doživela. Tu je druženje, jedrenje. Mislila sam da neću moći funkcionisati na brodu, da neću moći zaspati, ali mi je taj zvuk talasa prijao. Ja sam bila oduševljena druženjem. Volim da čujem kako Bosanci pričaju. Mislila sam da će Hrvati biti odbojniji ali su bili opušteniji. A samo jedrenje? Drago mi je što smo mi učestvovali u sklapanju jedara, u jedrenju. Sad imam radničke ruke sa žuljevima posle svega. Jako mi je drago što sam prvi put u životu ispekla palačinke, jednu jedinu, ali sam i tako doprinela gomili za celu posadu. Putovanje nije bilo tipično razgledanje, već pravo putovanje da vidimo nešto drugačije. Zadar me je oduševio".

Uroš Majstorović:

„Za Mirno more sam i ranije čuo od drugara pa sam znao o čemu se radi i zato sam i pristao da učestvujem. Uglavnom je to bilo ono što sam očekivao, ali mislim da je druženje bilo bolje. S obzirom da sam prvi put u životu toliko vremena proveo na brodu, mislim da sam dobro funkcionisao i da nisam pravio nikakve probleme. Drago mi je što smo imali takvog skipera koji je tražio od nas da učestvujemo u svemu što se tiče jedrenja da bismo mu pomogli, ali i sa bismo sami naučili. Lako sam se navikao na život na malom prostoru, ali je to zavisilo i od drugih – bili smo svi sinhronizovani pod palubom. Drago mi je što smo stupili u kontakt sa đacima iz Hrvatske i Bosne. Na prvi pogled bili su drugačiji, a onda, kad smo se bolje upoznali, i Hrvati su bili opušteni i raspoloženi za druženje. Sve u svemu, Mirno more je jako dobar projekat i zanimljiv za mlade ljude".

Milica Vuković:

„Projekat je odličan, potpuno drugačiji : nismo u nekim hotelima, uvek imamo nešto da radimo, za tih par dana smo naučili mnogo novih stvari : jedrenje, kuvanje, družili smo se. Žao mi je jedino što nismo od prvog dana počeli druženje sa Bosancima, a Hrvati su se kasno oslobodili, ali, i to malo vremena što smo proveli sa njima bilo je jako zanimljivo. Pokušaćemo da održavamo taj kontakt i jedva čekam najavljeno ponovno druženje u oktobru. Poslovi na brodu su bili organizovani tako da su svi sve radili. Tako smo se svi oprobali u svim poslovima, a ako neko nešto nije znao, naučio je. Na početku mi je sve bilo strano i bili smo uplašeni, nismo znali kako će sve teći, ali brzo smo se uklopili. Nikad lepše nisam spavala kao uz zvuke talasa".

Miloš Šavija:

„Pamtiću prijateljstva, bilo je stvarno super. Pamtiću jedrenje i to što smo naučili da sklapamo i rastavljamo jedra i što sam upoznao skipera. Život na brodu je drugačiji jer svi moramo biti organizovani i složni da bi sve funkcionisalo. Dopalo mi se spavanje na bovama. Sve se ljulja, ne možeš nigde da izađeš, vezan si na brodu i samo tu moraš da funkcionišeš. Ne „možeš“ nego „moraš“. Moj poseban doprinos na brodu je bio što sam pravio palačinke. Od svega što smo videli, najviše su mi se dopali slapovi Krke i nacionalni park Kornati".

Sonja Đordan:

„Nema ništa što mi se nije svidelo. Meni je to bilo fenomenalno! To nestabilno tlo, to je neki novi momenat, jedno novo iskustvo. Prvi dan kad smo se ljuljali, kad smo se nagnuli pod 45* za vremejedrenja, stalno smo se klackali. Svi smo odlično funkcionisali zajedno. Zajedničko dizanje jedara. Kao u nekom filnu. Kao da smo u nekom paralelnom svetu, koji se samo nama dešava, a sad se vraćamo u školu i nastavljamo tamo gde smo stali. Bilo mi je zanimljivo to što smo se družili sa mladima iz Bosne i Hrvatske i to što su mladi iz Hrvatske hteli da nauče ćirilicu i tražili da im napišemo nešto, da ih naučimo da se potpišu na ćirilici. Iako smo različitih veroispovesti, za odrasle to predstavlja kineski zid, a za nas mlade, nije nam uopšte bilo važno, u tom smislu, ko smo, to nas nije sprečavalo u druženju. Koju god reč da kažem, mislim da nije dovoljno da opište to što se tamo doživelo. Savršeno, fenomenalno, neverovatno, nestvarno.....“

more.jpgmore1.jpgmore2.jpgmore3.jpg

 

 

 

 

 
< Prethodno   Sledeće >